Kako se bliži kraj godine, svi svodimo osobnu računicu. Nekad ona završi i u plusu, no u truleži poput naše pozitivan predznak je fantastika. Proteklih 334 dana su ipak proletjeli. Bilo je tu svega ali najviše razočarenja u ljude (ponovo), iako mi se govorilo da se okrenem sebi, iako me se savjetovalo da prije svega gledam sebe i svoje najbliže nisam se tako ponašao i naravno par puta pizdeknuo glavom o zid. Srećom tikvara je dovoljno tvrda da ne puca tako lako. Zadnje razočarenje doživjeh u ponedjeljak a trebalo je samo jedno hvala, no očito netko misli da ja to moram, e zajebali su se, moram samo umrijeti i ništa drugo NE MORAM. Sve ostalo hoću ili neću. Ne pada mi na pamet biti nečiji klimoglav dok god imam iole čorbe u već spomenutoj tikvari.
Ono malo ljudi oko mene što bezrezervno su uz mene jedini su koji od mene zaslužuju jedno veliko HVALA!! I da ih ne spomenem ovdje, znaju oni na kog se odnosi to HVALA.
Svima ostalima mogu samo poželjeti uspješnu novu samo to i ništa više.
Mnogi oni koji su pokušali splesti svoju mrežu u koju sam se trebao uplesti da bih poslije toga tražio njihovu pomoć, zajebali su se. Očito ne poznaju moj način funkcioniranja i neka tako i ostane. Nema toga tko će mi oduzeti prijateljstvo sa ljudima iz djetinjstva ma koliko me zatrpavali sa svojim pričama. Ono malo čorbe u tikvari ipak ne dopušta da funkcioniram po tuđim naputcima. No bojim se da sve više ljudi u ovom gradu boluje od naranđžastog iako je nose narandžaste naočale.
Oni koji su mi ostali dužni ponešto (nije lova u pitanju) vratit će to, garantiram im.
Kad netko želi biti načitan, posudi u knjižnici knjigu i poslije određenog vremena ju ipak vrati, oni koji to ne učine i kraj svih mogućih štiva ostanu priprosti i sami u svojoj naduvenosti.
Ipak nastavljam dalje sa malobrojnim iskrenim prijateljima dalje bez obzira na sve klipe, oni koji misle da su uspjeli oduzeti dio moga, kažem samo jeste uspjeli ovaj put i nikad više. Sad i nema više, neka budu uvjereni, a vjerovatno će se brzo doznati i kako i kad i naravno tko. Vrč ionako ide na vodu dok se ne razbije, a neki su svoj vrč već dobrano načeli. I tako svodeći račune dolazim do zaključka da sam i ovu godinu zatvorio sa minusom zbog hodajućih ništica u ovome gradu. Heh, jebat' ga, zakon spojenih posuda. Srećom ne gledam kroz ružičaste naočale.
